Kako se približava početak radova za EXPO27, tema podele Ministarstva za saobraćaj, građevinu i infrastrukturu na dva zasebna resora postala je sve aktuelnija. Međutim, pojavljivanje imena potencijalnih kandidata za rukovodeće pozicije, obeleženih brojnim aferama i optužbama za korupciju, podiglo je mnoge obrve. U ovom članku istražujemo skandalozne ugovore i nameštene tendere vezane za Mihajla Mišića, Milana Vranića i Borka Draškovića, kao i njihove kontroverzne karijere koje ni malo ne obećavaju…
Poslednjih meseci, tema podele Ministarstva za saobraćaj, građevinu i infrastrukturu na dva zasebna resora postala je sve aktuelnija. Kako se približava početak radova za EXPO27, javnost i stručnjaci sve više diskutuju o neophodnosti bolje organizacije i upravljanja u ovom sektoru, kako bi se izbegle situacije slične aferi „Vesićeve kocke“, odnosno kako bi se uspešnije sakrile planirane malverzacije.
Korupcija: Ko je više kompromitovan?
U svetlu predstojeće podele resora, pojavljuje se pitanje korupcije među potencijalnim kandidatima za rukovodeće pozicije. Mihajlo Mišić, Milan Vranić i Borko Drašković su kandidati čiji profesionalni putevi obojeni korupcijom i zloupotrebama, ali sa više iskustva od „Vesićevih kocki“. Tako da između izbora kandidata vlada mrtva trka.
Potencijalni Kandidati
Borko Drašković
Borko Drašković, direktor Republičkog geodetskog zavoda , ima dugu i kontroverznu karijeru. Više puta je bio u središtu javnih sporova i optužbi za korupciju. Prema izveštajima N1, Drašković je na čelu RGZ-a već devet godina, tokom kojih su se pojavljivale mnoge kontroverze u vezi sa njegovom imovinskom kartom i načinom vođenja institucije. Njegova imovinska karta pokazuje značajan porast vrednosti nekretnina, što je često bio razlog za sumnje i optužbe za korupciju.
Prema izvorima Nova.rs, Drašković je optužen za prikrivanje imovine i učešće u nezakonitim radnjama. Jedna od najtežih optužbi je u vezi sa potpisivanjem protivzakonitog rešenja kojim je 2.213 hektara državne zemlje na Zlatiboru poklonjeno privatnom licu, čime je omogućeno ministarki Zorani Mihajlović izvršenje krivičnog dela. Ovaj slučaj uključuje i zloupotrebu službenog položaja, što je dodatno opteretilo njegovu reputaciju.
Apelacioni sud u Novom Sadu doneo je pravosnažnu presudu u korist uzbunjivača Tatjane Samardžije, utvrdivši da je RGZ izvršio štetnu radnju prema njoj zbog ukazivanja na kršenje propisa u službi katastra, što je takođe dovelo do negativnog imidža ove institucije pod rukovodstvom Draškovića.
Optužbe za nepravilnosti u RGZ-u uključuju i neupotrebljive snimke za koje je potrošeno skoro milion evra, kao i sumnjive nabavke softvera. Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije predložio je da Državna revizorska institucija ispita rad RGZ-a zbog brojnih nepravilnosti i nedostatka transparentnosti u radu ove institucije.
Uprkos svim ovim kontroverzama, Drašković je ostao na svojoj poziciji, što jasno ukazuje na podršku vladajuće strukture prema korupciji. Najveći lopovi se postavljaju na najviše pozicije, što otvara put za zloupotrebu javnih resursa i podrivanje poverenja javnosti u institucije. Posebno zabrinjavajuće je što će se ovakvo kadrovsko popunjavanje najverovatnije nastaviti i u kontekstu priprema za EXPO27, što bi moglo dovesti do značajnih troškova koji će premašiti bilo kakvu potencijalnu dobit. Ovakvo stanje može ozbiljno ugroziti uspeh celokupnog projekta i ostaviti trajne posledice po ekonomiju i ugled zemlje.
Milan Vranić
Još jedno ime koje se pominje kao potencijalni kandidat je Milan Vranić, čija je karijera obeležena brojnim slučajevima zloupotreba i korupcije tokom mandata kao direktor Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
Jedna od najupadljivijih afera vezanih za Vranića je slučaj u kome je Direkcija potpisala ugovor sa kompanijom „Milenijum tim“ za izgradnju pristupnih saobraćajnica oko metro depoa na Makiškom polju po ceni od preko 30 miliona evra po kilometru, što je tri puta skuplje od najskupljeg autoputa u Srbiji. Ovaj ugovor je bio predmet oštrih kritika i optužbi za nameštanje tendera i proneveru javnih sredstava.
Pored toga, Vranić je bio uhapšen zbog sumnji na kršenje Zakona o javnim nabavkama u slučaju izgradnje tunela u Višnjici. Prema policijskim izveštajima, ponuda firme „Energoprojekt“ je nepravedno odbačena u korist „Hidrotehnike“ i „Ferbilda“. Ova odluka je doneta uprkos činjenici da je ponuda „Energoprojekta“ bila jeftinija i tehnički ispravna. Umesto toga, prihvaćene su skuplje ponude „Hidrotehnike“ i „Ferbilda“, što je rezultiralo značajnim finansijskim gubicima za Direkciju za građevinsko zemljište.
Sporazum je podrazumevao da „Ferbild“ preuzme projekat, ali se kasnije ispostavilo da ova firma nije mogla da obezbedi potrebnu bankarsku garanciju za izvršenje radova. Zbog toga je ugovor na kraju dodeljen „Hidrotehnici“, čija je ponuda bila znatno skuplja od prvobitno predložene od strane „Energoprojekta“. Prema policijskim izveštajima, ovaj manevar je unapred dogovoren kako bi se favorizovale određene firme na štetu državnog budžeta.
Mihajlo Mišić
Mihajlo Mišić, takođe jedan od kandidata za novoformirano ministarstvo, ima iza sebe bogatu karijeru prepunu afera i zloupotreba. Kao kadar Demokratske stranke, on je svoju karijeru nastavio uglavnom prateći Vesića. Trenutno zaposlen kao državni sekretar u Ministarstvu za saobraćaj, građevinu i infrastrukturu, ovaj preletač se smatra jednim od najozbiljnijih kandidata.
Mišić je bio direktor Koridora Srbije tokom perioda kada je Demokratska stranka bila na vlasti. Tokom njegovog mandata, pojavile su se optužbe da je zloupotrebio svoj položaj kako bi prisvojio značajne sume novca iz budžeta.
EKSPO27 kao pljačka veka
Kao što se iz prethodnih dešavanja može videti, pripreme za EXPO27 sve više deluju kao uvertira za jednu od najvećih pljački u istoriji naše zemlje. S obzirom na dosadašnje afere i optužbe koje prate ključne kandidate, jasno je da se iza zavese priprema teren za masovno izvlačenje sredstava.
Borko Drašković, Milan Vranić i Mihajlo Mišić su likovi čije su karijere obeležene korupcijom i zloupotrebama na svakom koraku. Svojim dosadašnjim delovanjem pokazali su spremnost da koriste javne resurse za privatne ciljeve, a sada, sa EXPO27 na horizontu, prilika za enormne profite se čini neodoljivom.
Umesto da budu garancija za uspeh i transparentnost projekta, njihova prošlost sugeriše sasvim suprotno – da se pripremaju za pljačku veka. Javne nabavke, tenderi, i građevinski projekti su idealni kanali za pranje novca i nenamensko trošenje sredstava. Sve je ovo već viđeno, a sada se čini da će se odvijati na još većem nivou.
Dok se projekti EXPO27 formalno predstavljaju kao prilika za razvoj i međunarodnu promociju, suština cele operacije postaje sve jasnija: ogromne količine novca biće usmerene u privatne džepove, ostavljajući građane da plaćaju cenu korupcije i neefikasnosti. Zaista, pripreme za pljačku veka su u punom jeku, a jedini preostali deo slagalice je trenutak kada će se zavesa podići i započeti igra za koju je scenario već odavno napisan.